Stranica
Home > Vesti > Kafa za domaće 160 dinara, a za strance 320: Da li ugostitelji krše zakon?

Kafa za domaće 160 dinara, a za strance 320: Da li ugostitelji krše zakon?


Zagreb — Leto na hrvatskom primorju obeležilo je niz situacija gde su ugostitelji modifikovali cene svojih usluga na osnovu toga odakle gost dolazi.


Izvor: vecernji.hr

Foto: Depositphotos, IgorVetushko

U hrvatskom Društvu za zaštitu potrošača kažu da su protiv dualnog sistema naplaćivanja jer ga smatraju diskriminacijom i navode da su im svi potrošači isti i da ih ne tretiraju drugačije zbog pasoša ili mesta prebivališta.

Čini se da se ugostitelji ne slažu i koriste neznanje stranaca da svoju uslugu naplate čak i duplo više, piše Večernji list.

Jedan od primera naplaćivanja različitih cena desio se ovog leta u kafiću na Korčuli koji je posetila nemačko-hrvatska porodica. Naime, majka Hrvatica i otac Nemac su za istu uslugu platili različitu cenu.

Kako pričaju, majka je sa prijateljicom sela za jedan sto, a ostatak porodice za drugi, a problem je nastao nakon što su odvojeno platili račune.

Otac je kafu sa mlekom platio 20 kuna (oko 320 dinara), a majka, koja, igrom slučaja, vodi poreklo sa Korčule, je isti napitak platila duplo manje, 10 kuna (160 dinara). Ispostavlja se da je porodica platila različite račune jer je su ih konobari “smestili” u različite kategorije gostiju – u lokalne i strane.

Slično iskustvo ima još jedna Hrvatica, koja navodi primer restorana na Korčuli u kome redovno jede biftek. Kaže da je ovo mesto poznato po dobroj hrani i velikim porcijama, ali da je doživela neprijatnu situaciju kada joj je konobar, misleći da je strana državljanka, doneo značajno manju porciju nego inače. Na pitanje šta se desilo sa porcijama, odgovorio je “Aaa, vi ste domaći”, uzeo tanjire i ubrzo se vratio sa duplo većom porcijom.

Šta kaže zakon?

U Ministarstvu ekonomije su za Dojče Vele rekli, citirajući odgovarajući zakon, da se na “korisnika usluge ne smeju primjenjivati diskriminatorni zahtevi uslovljeni državljanstvom, mestom prebivališta ili boravka”.

Ali svaki zakon, kao što znamo, ima i svojih rupa, pa u istom zakonu piše kako su izuzeci dozvoljeni samo kada postoje “objektivno opravdani različiti uslovi pristupa usluzi”. Ipak, Zakon o uslugama ne definiše šta su tačno ti objektivno opravdani razlozi.

Ono što je očigledno je da se naplaćivanjem viših cena u kafićima i restoranima strancima krši odredba EU kojom je propisano da trgovac “ne sme da primenjuje različite opšte uslove pristupa svojoj robi ili uslugama zbog razloga povezanih sa državljanstvom ili mestom boravka”.

Izuzeci od pravila

Damir Krešić, direktor Instituta za turizam u Zagrebu, sa druge strane, kaže kako je, načelno, protiv cenovne diskriminacije, ali da je moguće da postoje neke situacije u kojima bi takva praksa mogla biti opravdana.

Kao primer navodi različite cene ulaznica za određene turističke atrakcije kao što su zaštićena prirodna područja ili muzeji, jer lokalno stanovništvo izdvaja jedan deo sredstava nužnih za finansiranje tih atrakcija kroz fiskalne i parafiskalne namete. Priznaje, međutim, da je jake argumente za različite cene ugostiteljskih usluga teže naći.

Večernji list dolazi do zaključka da hrvatski ugostitelji krše zakone kada strancima samo zato što su stranci naplaćuju više cene, ali teško da će zbog toga biti suočeni s morem prijava Tržišnoj inspekciji ili nekom drugom nadležnom telu, kako preporučuju u Društvu za zaštitu potrošača.

Kako bi stranac, kada bi i hteo nekoga da prijavi, uopšte znao koje je telo za to nadležno? Ali ono što će sigurno znati je da se neće vratiti u restoran u kojem mu je servirana duplo manja porcija nego gostu za susednim stolom koji govori hrvatski.



Izvorni link

Slični artikli

Top