You are here
Home > Vesti > Mihajlovićeva: Zelena agenda neophodna za energetsku bezbednost i prevazilaženje krize

Mihajlovićeva: Zelena agenda neophodna za energetsku bezbednost i prevazilaženje krize

Fallback Image


“Rast cena je posledica neverovatnog skoka tražnje za energijom svuda u svetu. Postoje i drugi razlozi koji su uticali na njen rast među kojima su problemi sa LNG terminalima koji nisu mogli adekvatno da rade dok su evropska skladišta gasa bila gotovo ispražnjena. Kina je poslednjih sedam godina zatvorila određen broj rudnika, prekinula uvoz uglja iz Australije i započela nabavku u drugim zemljama. Sve to je dovelo do poremećaja na svetskim tržištima a uticaj karbon taksi na povećanje cene električne energije iznosi samo 20 odsto, što je zajedno dovelo do rasta cena električne energije“, rekla je Mihajlovićeva.

mihajlović

Ona je istakla da su projekti u novom investicionom ciklusu vredni više od 17 milijardi evra. Napomenula je da su države Evropske unije pre više od 10 godina započele energetsku tranziciju i promenu strukture energetskog miksa i da i Srbija treba postepeno da zamenjuje termokapacitete a da obezbedi snabdevanje koje zadovoljava rastuću potražnju.

“Strategija Srbije je da ide korak po korak, ništa ne može preko noći. Mi moramo polako da izlazimo iz prljavog lignita ali i istovremeno da gradimo nove kapacitete. U tom procesu gas je sigurno tranziciono sredstvo. Velike hidroelektrane, solarne i vetroelektrane, kao i priča o nuklearnim elektranama su pitanja o kojim treba da razgovaramo. Ako imamo stav da želimo da se uključimo energetsku tranziciju ali i da osiguramo dovoljno električne energije koja je proizvedena isključivo i samo u Srbiji, onda moramo da gradimo kapacitete za narednih 20 do 30 godina. Cena električne energije iz lignita danas, u odnosu na cenu električne energije proizvedene u hidroelektranama, solarnim parkovima i gasnim elektranama, znatno je veća jer koristimo jako loš lignit koji nije isti kao onaj od pre 10 godina“, rekla je ona.

Potpredsednica Vlade je naglasila da su dokazane rezerve mineralnih sirovina po svim elaboratima u vrednosti preko 250 milijardi evra i da su one veoma bitna komponenta zelene tranzicije.

“Srbija raspolaže neverovatnim količinama bakra i zlata. Nedavno smo otvorili rudnik Čukaru Peki zbog koga će Srbija postati druga evropska zemlja po njihovoj proizvodnji.

Zelena ekonomija je bazirana na tim sirovinama. Kada je litijum u pitanju, dokazano je da je Srbija bogata jadaritom, jedinstvenim mineralom koji u sebi sadrži i litijum i bor – kritične sirovine u svetu.

Pitanje upotrebe litijuma nije samo pitanje novca kojim će Srbija raspolagati na osnovu rasta društvenog proizvoda, već je to potpuno drugačija pozicija Srbije u svetu. Litijum je zaista nafta 21. veka, a mi želimo kompletan lanac proizvodnje, ne samo rudnik, već i fabriku litijumskih baterija i fabriku električnih vozila. Da li ćemo to imati, zavisi od nekoliko uslova, a jedan od najvažnijih je zaštita životne sredine“, rekla je ona.



Izvor

Similar Articles

Top