You are here
Home > Vesti > NE ODRIČU SE STAROG “ORUŽJA” Đilas ljut na evroparlamentarce, Lutovac hoće makedonski scenario, a “u igri” je i jedna novina

NE ODRIČU SE STAROG “ORUŽJA” Đilas ljut na evroparlamentarce, Lutovac hoće makedonski scenario, a “u igri” je i jedna novina

Fallback Image


Takozvana bojkot opozicija još se nije odrekla upravo ovog modela političke borbe, sudeći po najnovijim reakcijama lidera SSP-a Dragana Đilasa i predsednika DS-a Zorana Lutovca, koji su kritikovali način na koji su evroparlamentarci posredovali u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije. Ipak, najavili su da će uskoro doneti odluku o nastupu na izborima sledeće godine.

Iako već nedeljama traju razgovori SSP-a, Narodne stranke, DS-a, PSG-a i PzP-a o zajedničkoj izbornoj listi na predsedničkim, vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima 3. aprila 2022., pojavili su se tonovi koji ukazuju da bojkot još nije definitivno izbrisan sa agende ovog dela opozicije. Ili, bolje rečeno, nisu ni prestajali, samo što su se sada ponovo aktuelizovali.

Ipak, stvari su se, čini se, promenile za pojedine stranke, poput “Ne davimo Beograd” i Dveri, koje će ovog puta na birališa i za koje bojkot, sva je prlika, nije opcija.

“Sami ćemo završiti”

Najpre, se lider SSP-a Dragan Đilas oglasio i nazvao “prevarom” privremeno nazorno telo za kontrolu medija koje je nastalo kao rezultat posredovanja evroparlamentaraca u mešustranačkom dijalogu o izbornim uslovima.

– Vi pričate o ovoj prevari koju su pripremili zajedno SNS, SPS i gospoda koja su došla iz Evrope. O tome sam vrlo jasno govorio i rekao “sram da vas bude”. Sram da vas bude. I Tanji Fajon i Flekenštajnu i Bilčiku i Kukanu. Nama koji smo 30 godina za Evropu, koji verujemo u to, ste došli i dogovorili papir sa Vučićem i Dačićem i rekli to je to. Odustali su od svih evropskih vrednosti i pravila koji važe u vašoj zemlji. Mi ćemo sami ovo završiti – rekao je predsednik SSP.

Kako je naveo, najveće opozicione stranke doneće zajedničku odluku o tome da li će učestvovati na izborima ili će ih bojkotovati na način koji neće biti identičan kao prošli put.

– DS je u subotu imala Glavni odbor, SSP pre desetak dana, NS, PSG i PzP su organizacije koje sarađuju. Donećemo zajedničku odluku, ja verujem, jako brzo – izjavio je Đilas.

Postizborni bojkot

I lider DS-a Zoran Lutovac najavio je mogućnost bojkota, možda i u drugoj formi, kako bi izdejstvovali ono što je nedavno sa dva bojkota uradila opozicija u Severnoj Makedoniji u vreme Vlade Nikole Gruevskog. Kaže i da postoje tri vrste bojkota.

– Postoji bojkot šest meseci pre izbora, kao što smo radili, može da postoji mesec pre izbora, može da postoji postizborni bojkot. Postoje različite mogućnosti. Mi smo sad u fazi borbe za slobodne i poštene izbore i u fazi smo okupljanja opozicije oko nekog zajedničkog delovanja. To je suština. Mi građanima moramo da pokažemo da smo spremni i odgovorni da ponudimo zajedničku opciju i da zajedno sa njima se borimo na taj ili ovaj način – apostrofirao je Lutovac.

Foto: Milan Ilic / RAS Srbija

Ipak, lider DS-a nije odbacio mogućnost da “bojkot opozicija” izađe na izbore.

– Mi ćemo možda doneti odluku da izađemo na neslobodne i nepoštene izbore i da uđemo u borbu bez obzira na to što nema nikakvih uslova, koja je u javnom interesu i posledica te odluke biće u zavisnosti od toga u kojoj meri smo uspeli da stvorimo jednu široku opoziciju u kojoj građani prepoznaju alternativu ovom režimu. Ako uspemo u tome, a to je ključna reč po meni – naglasio je Lutovac i dodao da je ključno da li će uspeti da “stvore neophodnu masu u okviru opozicije”.

Lider DS najavio je zajedničku odluku dela opozicije do kraja meseca. Najmanje do tada ostaće otvoreno pitanje da li će opozicione stranke koje su bojkotovale izbore prošle godine učiniti to i na proleće.

Podsećanja radi, za sada je potvrđeno da od opozicionih stranaka na izbore izlaze koalicija „Ne davimo Beograd“ i „Zajedno za Srbiju“, Dveri, LDP i koalicija NADA.

Pritisak i politička borba

Programski direktor CESID-a Ivo Čolović ističe za “Blic” da će deo opozicije verovatno koristiti bojkot kao neku vrstu političke borbe.

– Opozicija će bojkotom vršiti politički pritisak za bolje izborne uslove, pre svega na to kako će teći izborni dan. Očigledno je da većem delu opozicije bojkot prošlogodišnjih izbora nije doneo mnogo toga, pa su pojedine stranke postale svesne da ne mogu da opstanu na političkoj sceni bez parlamentarnog statusa i borbe u okviru institucija. Osim toga, pojedine stranke koje su bile deo bojkot opozicije, već su najavila da će izaći na naredne izbore i učestvovale su u dogovoru oko izbornih uslova sa predstavnicima vlasti, tako da je njihova pozicija prilično jasna – ocenjuje Čolović.

Međustranaki dijalog

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Međustranaki dijalog

Naš sagovornik očekuje da će opozicione stranke izaći naročito na one izbore gde mogu da ostvare dobar rezultat.

– Tu, pre svega, mislim na beogradske izbore. A pošto se beogradski izbori održavaju istog dana kada i republički, biće teško objasniti zašto se izlazi na gradske, a ne nacionalne izbore – podvlači Čolović.

S druge strane, izvršni direktor agencije “Faktor plus” Predrag Lacmanović ocenjuje da je bojkot više alibi opozicije nego politički pritisak na vlast.

– Političke stranke na različite načine pokušavaju da vode kampanju kako bi ubedile birače u stavove i procene. Mislim da je spominjanje bojkota i loših izbornih uslova više alibi tim strankama ako izađu na izbore i ostvare loš rezultat – apostrofira Lacmanović za “Blic”.

Kako kaže, nema osnova kritika koju je deo opozicije uputio evroparlamentarcima.

– Evroparlamentarci su došli na poziv opozicije. Morate nekom verovati, ako ne verujete institucijama sistema. Nemoguće je da evroparlamentarci imaju dogovor sa vlastima da opstruišu opoziciju – smatra on.

Još manjih pokreta

Čolović smatra da je još rano govoriti koje će sve opozicione stranke formirati zajedničku listu iako je izgledna koalicijia SSP-a, Narodne stranke, DS-a, PSG-a i PzP-a.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

– Postoji desetak političkih opcija koje su nastale iz jedne političke stranke. Ne znam da li će se još neko pridružiti toj koaliciji. Ali moguće je da će privući i druge, pre svega manje pokrete. Verujem da će se dobar deo opozicije svakako naći unutar ove koalicije – kaže on.

U jednom gradu izdaja, u drugom borba

Ono što se, pak, čini sve izvesnijim jeste da se na toj zajedničkojlisti, ako je i bude, neće naći SDS Borisa Tadića, iako ideološki i programski ta stranka pripada toj “koloni”. Na to ukazuje i poslednji tvit Marine Komad, potparolke predsednika SDS-a.

– Nego kako je to dvocifren rezultat u Negotinu proglašen ogromnim uspehom, a isti takav dvocifren rezultat na Vračaru (i to u otežavajućim okolnostima bojkota) proglašen ogromnim neuspehom? I to od strane istih koji aplaudiraju negotinskom rezultatu – napisala je Komad, koja je aludirala na nedavni izlazak Narodne stranke na lokalne izbore u Negotinu.

Postavila je još jedno pitanje: “Kako je to izlazak na izbore na Vračaru bio izdaja, a izlazak na izbore u Negotinu je legitimna borba”?


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top