You are here
Home > Vesti > “NEKI I DALJE UŽIVAJU NA JASLAMA DEVEDESETIH” Zašto je mural Ratku Mladiću u centru Beograda ozbiljan ALARM ZA UZBUNU

“NEKI I DALJE UŽIVAJU NA JASLAMA DEVEDESETIH” Zašto je mural Ratku Mladiću u centru Beograda ozbiljan ALARM ZA UZBUNU

Fallback Image


Osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić dobio je još jedan u nizu murala, i to u centru Beograda, na Slaviji, zbog čega se nakon sličnog veličanja Radovana Karadžića, Vladimira Lazarevića, Nebojše Pavkovića postavlja pitanja dokle ćemo slaviti haške osuđenike kao heroje? I zašto to radimo?

Od završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji prošlo je više od četvrt veka, a mi se i dalje vraćamo u zlosrećne devedesete kada smo živeli u bedi, jadu i očaju pošto smo se zakrvili, najpre, sa svima oko nas, a onda i sa gotovo celim svetom. Čak i na dan kada je Beograd bio domaćin inicijative “Otvoreni Balkan” u kojoj se propagiraju, pre svega, otvorene granice i regionalna ekonomska i svaka druga saradnja, i dalje postoje snage koje nas vraćaju na staru, nikad rašćišćenu priču ko su pravi, a ko lažni heroji, čije su ratne žrtve veće, ko je pobednik, a ko gubitnik ratova devedestih…

Murali osuđenika

Tako svako malo širom Srbije imamo murale haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića, promovisanje lika i dela lidera radikala Vojislava Šešelja, zatim Nebojše Pavkovića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vladimira Lazarevića, bivšeg generala Vojske Jugoslavije koji su, takođe, osuđeni u Hagu.

Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija

Letos je osvanuo mural Mladića na zgradi u Ulici Alekse Nenadovića na Slaviji zbog čega su stanari tražili od nadležnih da uklone tu zidnu fotografiju. Međutim, kako nadležni nisu reagovali građani su se samorganizovali i zakazali brisanje murala Mladiću za sledeći utorak u 16 sati.

Slično uzdizanje poslednjih meseci prolazi i osuđivani ratni zločinac na čelu srpske paravojne jedinice “Knindže” koji se u tom veličanju toliko pogubio da je pokrenuo peticiju za oslobađanje ni manje ni više nego Zvezdana Jovanovića, osuđenog ubice premijera Srbije Zorana Đinđića?!

Svako malo širom Srbije imamo murale haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića

Foto: Koča Sulejmanović / EPA;

Svako malo širom Srbije imamo murale haških osuđenika Ratka Mladića i Radovana Karadžića

Osuđeni koji su na slobodi jer su izdržali kaznu redovni su gosti mnogobrojnih televizija, objavljuju intervjuee u raznim medijima…

Logično da se posle svega, zapitamo kuda nas veličanje ljudi osuđenih za ratne zločine vodi, osim u već viđene podele i u regionu i u zemlji koje kao po pravili završavaju u krvi, bedi i nemaštini?

Recidivi rata

Sociolog Ratko Božović ističe za “Blic” da je glavni problem što još nismo raskrstili sa recidivima rata.

– Mi nismo raščistili sa prošlošću. Nismo se kritički odredili prema ratnoj prošlosti. Nemamo mirnodopski i tolerantan jezik. Jezik iz vremena rata preneo se na sadašnjost. Imaginacija nam je preprepreka između onoga što je bilo i što tražimo da bude. Trpimo zbog polovično prezentovane istine – ocenjuje Božović.

Ratko Božović

Foto: Zoran Žestić / Tanjug

Ratko Božović

Kako kaže, sve nam se ovo događa zbog neočišćenih “Augijevih štala” koje odišu na truleži smrti.

– Zbog toga nema ni katarze. Imamo drastičnu desničarsku orjentaciju i veliki etički i problem prosperiteta. Veličanje ratnih zločina će nam se ponavljavati sve dok istina ne bude do kraja ispričana, odnosno dok nam ne dođe do svesti da moramo sami da rašistimo sa prošlošću i okrenemo se budućnosti – naglašava Božović.

Pošto mnogi promoteri lika i dela ratnih zločinaca sve to vide kao slobodu izražavanja u demokratskom društvu, naš sagovornik ima odgovor i na to pitanje.

– Sloboda mora da ide sa istinom. Moraju da idu zajedno. Ako ne idu zajedno, odnosno ako nema istine, onda nema ni slobode i imamo problem sa njom – podvlači Božović.

Veličanje prošlosti

Na sreću ili na žalost, fenomen veličanja mračne prošlosti nije zahvatio samo Srbiju. Na to ukazuje sociolog Vladimir Vuletić.

– Ne bih se složio da Srbija veliča osuđene ratne zločince, već jedan deo Srbije, odnosno neke grupe. I to ćemo imati doveka. Postoje politička pitanja koja nisu 100 odsto rešena, a što su grupe manje one će se truditi da budu glasnije i vidljivije. Imamo to i u drugim državama. Na primer, u SAD-u imate grupu koja veliča rasizam, a u Nemačkoj organizaciju koja uzdiže nacizam više od 70 godina nakon Drugog svetskog rata – apostrofira za “Blic” Vuletić.

Kako kaže, potpuno razume i građane koje ne žele da žive sa političkim porukama na zidovima svoje zgrade.

– Oni sigurno ne žele da se politizuje njihov privatan život. Isticanje političkih stavova na zidovima zgrada je neprihvatljivo. Ljudi ne žele politiku u svom svakodnevnom životu i prostoru. S druge strane, ne treba zaboraviti da mnoge aktivnosti same po sebi imaju za cilj samo sticanje publiciteta – ističe Vuletić.

Večita debata

Naš sagovornih podseća da se debata o ratnim devedesetim godinama u Srbiji i dalje vodi na različitim nivoima.

– Imate naučnu, ali i ovu debatu na ulici. Čini mi se da, iako je prošlo četvrt veka, imamo osećaj da se rat u BiH juče završio. To je zbog toga što problemi nisu zatvoreni, a ljudi nemaju volje da iskorače napred. Takođe, postoje i oni koji dalje uživaju na jaslama ratnih devedesetih godina, odnosno žive na starim lovorikama i žele da potpaljuju atmosferu. Kad se sve sagleda, treba se okrenuti stvarima koje povezuju region, a ne onima koje prave blokade – zaključuje Vuletić.

Žarko Trebješanin

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija

Žarko Trebješanin

Psiholog Žarko Trebješanin, pak, smatra, da se pojačana retorika devedesetih javlja uvek pred izbore.

– To je demagogija. Sa jedne strane, glumimo da idemo u Evropu, koristimo evropske donacije i kredite i dobijamo podršku iz Evrope, a s druge strane imamo veličanje ratnih zločionaca koji, između ostalog, pokreću peticije o oslobađanju ubice premijera Zorana Đinđića. Na taj način šalju se dvostruke poruke za demokrate, odnosno liberale, i za desnicu – ocenjuje Trebješanin i dodaje da su veliki problem i mediji koji doprinose tom veličanju ratnih devdesetih.

– Kada vidite da praktično svi tabloidi podržavaju desnicu i osuđene ratne zločince, onda je jasno šta nas vuče unazad – zaključuje Trebješanin.

Nataša Kandić traži međunarodnu rezoluciju o zabrani negiranja genocida

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić najavila je na Tviteru brisanje murala sa likom Ratka Mladića i zapitala se šta je sa Srbijom kad ima murale ratnim zločincima i peticiju za oslobođanje ubice premijera Zorana Đinđića.

– Samo međunarodna rezolucija o zabrani negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca može izmeniti patološku političku klimu u Srbiji, gde se zbog javne reči preti smrću – napisala je na Tviteru Kandić.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top