You are here
Home > Vesti > “Nikada veća ulaganja u kapitalne projekte”

“Nikada veća ulaganja u kapitalne projekte”

Fallback Image


U Skupštini Srbije danas je počela rasprava o predlogu rebalansa republičkog budžeta za 2021. godinu.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je predlog rebalansa budžeta, koji se donosi zbog boljih rezultata za 1,5 milijardi evra za devet meseci i većih izdvajanja za kapitalne projekte, kao i zbog nastavka pomoći građanima.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas poslanicima Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu (rebalans) istakavši da je on pozitivan i da je nastao kao rezultat izuzetnih ekonomskih dostignuća u ovoj godini, što je dovelo do 183 milijardi dinara (1,5 milijardi evra) većih prihoda u budžetu u prvih devet meseci ove godine.

– Želeli smo da kroz ovaj rebalans budžeta na pravi način raspodelimo taj novac i usmerimo ga na ono što su prioriteti Vlade Srbije. Rebalans koji je pred vama i njegova struktura ulaganja usmerena je kapitalnim investicijama, podizanju atraktivnosti naše ekonomije i podizanju životnog standarda stanovništva, rekao je Mali poslanicima u parlamentu navodeći da se takav pristup u planiranju ekonomske politike pokazao ispravnim i uspešnim.

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Prema njegovim rečima, nikada veća ulaganja u kapitalne projekte, kao i podrška privredi i građanima, doveli su do toga da će Srbija ove godine imati privredni rast od sedam procenata, što nas ako se uzme u obzir prošlogodišnji pad privrede od svega – 0,9 odsto, svrstava među prve tri najuspešnije ekonomije u Evropi koje su se izborile na ekonomskom i zdravstvenom planu u uslovima pandemije koronavirusa. To je rezultat koji nismo mogli u poslednjih nekoliko decenija ni da sanjamo, da ćemo prestići i najrazvijenije zemlje. To je i uspeh svih građana i ja im na tome čestitam, naveo je Mali.

Ministar je rekao da ćemo ovu godinu, najverovatnije, završiti sa deficitom od svega 4,9 odsto, što je znatno manje od planiranih 6,9 odsto, a da udeo javnog duga u ukupnom BDP-u zemlje neće premašiti 58,2 odsto. „To je najbolji odgovor onima koji kažu da se Srbija zadužuje. Mi po rebalansu budžeta držimo dug ispod nivao Mastrihta, što je obećanje koje je dao i predsednik Aleksandar Vučić“, rekao je Mali.

Ministar Mali precizirao je, govoreći o ostvarenim prihodima u ovoj godini, da je, porez na dohodak veći za 4,5 milijardi dinara od planiranih, prihod od poreza na dobit pravnih lica viši za 43,9 milijardi dinara u odnosu na aprilsku projekciju, porez na dodatu vrednost je veći za 53,7 milijardi, prihodi od carina za 2,5 milijardi a prihodi od akciza za 6,4 milijardi dinara veći od projektovanih.

– Ovi podaci ukazuju da nam se ekonomija oporavlja, mnogo brže od planiranog, da je otporna na krizu i da su paketi podrške prošle ali ove godine, ukupne vrednosti od 8 milijardi evra bili opravdani i ciljani na pravi način, kako bi obezbedili makroekonomsku stabilnost, očuvanje radnih mesta i proizvodnih kapaciteta, rekao je Mali.

On je pojasnio da je osnova naše ekonomske politike usmerena ka višim stopama rata zasnovana na nikad većim kapitalnim investicijama, pre svega u građevinsku ali i ostale industrije.

Rebalansom je, rekao je, za kapitalne investicije izdvojeno na nivou opšte države oko 478 milijardi dinara, odnosno 7,8% BDP.

Prema njegovim rečima ovim rebalansom su obezbeđena dodatna sredstva za izgradnju Moravskog koridora, za deonicu Novi Beograd-Surčin, sredstva za Dunavsku magistralu, za izgradnju obilaznica oko Loznice, Gornjeg Milanovca, Užica i tunel kod Kadinjače…Obezbeđena su i sredstva za početak izgradnje metroa u Beogradu.

Mali je najavio i za sledeću nedelju potpisivanje ugovora o izgradnji metroa, na kome će prisustvovati. Kako je naveo, plan je da izgradnja prve linije počne do kraja novembra ove godine i to je još dato obećanje građanima koje će biti ispoštovano.

Ministar je, govoreći o ulaganjima u zdravstvo, istakao da su rebalansom opredeljena sredstva za izgradnju fabrike vakcina. „Mi ćemo biti prvi u regionu koji će imati svoju fabriku vakcina. To će nam obezbediti zdravstveni suverenitet jer ćemo sami proizvoditi vakcine ali i dati priliku da pomažemo drugima ako se za tim ukaže potrebe“, naveo je.

Nastavlja se sa ulaganjima i druge zdravstvene objekte.

– Izdvojen je i novac za dalje opremanje Kliničkog centra u Beogradu. Takođe, tu su novi projekti iz oblasti zdravstva, koji su predviđeni ovim rebalansom kao što su radovi na rekonstrukciji osam domova zdravlja – u Grockoj, na Čukarici, Gadžinom Hanu, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači i Somboru, naveo je Mali.

Ministar je podsetio da je dodatno obezbeđeno 3,3 milijarde dinara za projekte u ekologiji i naveo da se u budžetu već nalaze projekti za izgradnju kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u brojnim lokalnim samoupravama.

Rebalansom je predviđeno dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, čime predviđena ukupna izdvajanja za tu oblast dostižu 60,3 milijardi dinara. Rebalansom su predviđena i dodatna izdvajanja za sport, za završetak radova na Multifunkcionalnoj dvorani u Košutnjaku. Mali je podsetio da je Srbija organizator Svetskog prvenstva u rvanju i atletici u 2022. godini i Svetskog prvenstva u šahu u martu 2022. godine.

Takođe, izdvojena su i sredstva za finalizaciju sporazuma sa Američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC), što sve treba da rezultira da se na raspolaganju privredi Srbije nađe 400 miliona dolara.

Ministar je najavio i da će se narednih dana pred poslanicima naći i budžet za 2022. godinu.

– U narednim danima braniću i budžet za narednu godinu. Mi ćemo ići sa budžetskim deficitom do tri odsto u 2022. godini. To će nam pomoći da udeo javnog duga u BDP-u bude još manji, odnosno da se spusti sa 58,2 odsto na 55,5 odsto, naveo je Mali.

Ministar se osvrnuo i na uspeh u održavanju životnog standarda stanovništva. Kako je naveo prosečna plata u avgustu ove godine iznosila je 64.639 dinara, a po projekciji Ministarstva finansija u decembru ove godine imaćemo prosečnu platu od 618 evra.

– Ako se setite obećanja predsednika Aleksandra Vučića kada je rekao da ćemo do kraja 2019. godine imati prosečnu platu od 500 evra malo ko je u to verovao. To obećanje smo ispunili. Kao što smo rekli iz meseca u meseci prosečne plate u našoj zemlji rastu. Po programu Srbija 2025, mi smo uprkos pandemiji po planu da dostignemo taj cilj da do decembra 2025. godine prosečna plata bude 900 evra a prosečna penzija između 420 i 430 evra, kazao je Mali i dodao da su i rebalans budžeta i celokupna ekonomska politika usmereni su da se podiže životni standard građana Srbije iz meseca u mesec.

On se osvrnuo i na dosadašnja tri paketa pomoći, ukupne vrednosti 8 milijardi evra, zahvaljujući kojima su očuvani proizvodni kapaciteti. U Srbiji, naveo je, nije bilo masovnih otpuštanja i zatvaranja fabrika. Pokazano je koliko je zemlja jaka i koliko su naše finansije jake i stabilne, te da imamo novca da pomognemo našoj privredi.

– Preko 250 fabrika je otvoreno u proteklih nkoliko godina. Kada su strane direktne investicije u pitanju za prvih osam meseci u Srbiju je pristiglo 2,6 milijardi evra bruto stranih investicija, što je za 52 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je tako pokazala kolika je kredibilna i atraktivna investiciona destinacija u vreme krize, zaključio je Mali.

On je naveo da je rebalansom predviđena i isplata dodatnih 20 evra građanima u decembru, za šta se prijave otvaraju 15.novembra. Građani koji su se prijavili za 30 evra dobijenih u maju za tu pomoć neće trebati da se prijavljuju. Prijave se otvaraju za one koji su od aprila postali punoletni, dobili prebivalište i važeću ličnu kartu. Mogu da se prijave i oni koji se nisu prijavili u maju a sada žele i ispunjavaju uslove.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top