Stranica
Home > Vesti > Produžen rok za dokumentaciju o staroj deviznoj štednji

Produžen rok za dokumentaciju o staroj deviznoj štednji


Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana kod banaka u Srbiji i njihovim filijalama na teritoriji bivše SFRJ.

Srbija će, prema preliminarnim proračunima, na ime stare devizne štednje morati da isplati oko 130 miliona evra štedišama iz bivših jugoslovenskih republika.

Ministar finansija Siniša Mali je tokom rasprave objasnio da je vlada predložila produženje roka za šest meseci upravo zato što su devizne štediše do odgovarajućih dokumenata najteže dolazile u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Naveo je da je u Hrvatskoj tek 20. decembra 2018. godine definisana institucija koja izdaje potvrde o deviznoj štednji, dok su u BiH takve potvrde korišćene i za otkup stanova, pa im je potrebno više vremena da utvrde stvarno stanje duga.

Mali je rekao da je od ukupno 9.324 podnete prijave, ubedljivo najviše iz BiH – 5627, iz Srbije – 2003 i Hrvatske – 838 prijava.

Za nepoželjne poruke i mejlove novčane kazne od 100.000 

Usvojene su i izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini kojima se slanje komercijalnih poruka putem sms-a i mejla omogućava samo uz prethodni pristanak potrošača kome je ta vrsta poruka namenjena.

Ministar za rad, zapošljavanje, boraÄŤka i socijalna pitanja Zoran ÄorÄ‘ević rekao je u raspravi da se slanje neĹľeljenih poruka elektronskim putem, sa aspekta potrošaÄŤkog prava smatra “nasrtljivom nepoštenom poslovnom praksom”.

“Slanje komercijalnih poruka mimo saglasnosti osobe kojoj je upućena, izmenama zakona je takoÄ‘e prekršajno sankcionisano, fiksnom kaznom od 100.000 dinara za pravno lice, odnosno 20.000 dinara za preduzetnika”, rekao je ÄorÄ‘ević.

Prema njegovim rečima, izmenama Zakona se propisuje i obaveza čuvanja podataka (IP adrese) o korisniku usluge informacionog društva minimum 30 dana nakon prestanka pružanja te usluge.

“Ova obaveza se odnosi na prenosnike, na primer, vlasnike raznih onlajn platformi preko kojih drugi trgovci oglašavaju svoje proizvode i veoma je znaÄŤajan mehanizam za utvrÄ‘ivanje odgovornosti za sadrĹľaj poslatih poruka”, rekao je ministar.

Navodi da će u narednom periodu biti efikasnija kontrola subjekata koji elektronski posluju jer će inspekcijski organi preko obaveze čuvanja IP adrese moći lakše da dođu do pravog objavljivača sadržaja, a kroz uvođenje prekršajnih naloga nadzor će biti efikasniji.

ÄorÄ‘ević je ukazao da se izmenama Zakona omogućava i prekograniÄŤno pruĹľanje usluga informacionog društva tako da će danom stupanja u EU domaći pruĹľaoci registrovani u Srbiji moći pravno da se nastanjuju u zemljama ÄŤlanicama EU pod jednakim uslovima, kao i obrnuto.

Naveo je da se izmenama Zakona uvodi i mehanizam sa uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta.

Objasnio je da se nadležnim organima omogućava da donesu akte kojim nalažu, na primer vlasnicima internet sajtova, da uklone nedopušteni sadržaj, među kojima je govor mržnju, u toku od dva radna dana.

Ukoliko to ne učine, pravna lica će novčano biti kažnjena sa 100.000 dinara do 1,5 miliona dinara pravno lice, a preduzetnici od 10.000 do 300.000 dinara.

Zakon o trgovini sprečava dovođenje kupca u zabludu

Poslanici su usvojili i Zakon o trgovini kojim se prvi put uvode pojmovi poput elektronske prodavnice, a definisani su i osnovni pojmovi sniĹľenja.

Tokom naÄŤelne rasprave ministar ÄorÄ‘ević rekao je da elektronska trgovina u Srbiji znaÄŤajno raste, te da je prošle godine 1,8 miliona ljudi kupovalo robu preko interneta, što je za 50 odsto više u odnosu na 2015.godinu.

Precizira da je broj korisnika elektronske trgovine porastao sa 18 odsto od ukupnog broja korisnika interneta u 2011. na 31 odsto u 2018. godini.

Kako je naveo, e-trgovina u Srbiji lane je ostvarila promet od 317 miliona dolara što je rast od oko devet odsto u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da u ovoj godini internet prodaja zabeleži promet od oko 350 miliona dolara.

ÄorÄ‘ević je objasnio da su u zakon unete odredbe kojima se detaljnije ureÄ‘uje elektronska trgovina i da se prvi put uvode pojmovi “elektronske prodavnice” u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaÄŤu, i „onlajn platforme” koja povezuje prodavca i kupca.

Zakon prvi put prepoznaje poslovni model prodaje “dropšoping”, koji se, inaÄŤe, već primenjuje u praksi, a odvija tako što roba fiziÄŤki ne stiĹľe do trgovca, već direktno od proizvoÄ‘aÄŤa putuje ka kupcu, dodao je ministar.

Objasnio je da će na taj način biti otklonjene dileme u inspekcijskom nadzoru koje su izazivale pravnu nesigurnost kod e- trgovaca jer nisu bili prepoznati u domaćem pravnom sistemu. 

Važna zakonska novina odnosi se na uvođenje instituta prikrivene kupovine, kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina neregistrovana, obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz.

ÄorÄ‘ević je naveo da su zakonom bliĹľe ureÄ‘eni i prodajni podsticaji tako što su definisani osnovni oblici sniĹľenja – akcijska prodaja, sezonsko sniĹľenje i rasprodaja i za svaki od njih posebna pravila.

“Na ovaj naÄŤin se spreÄŤava obmanjujuće poslovanje i dovoÄ‘enje kupaca u zabludu, što se neretko dešavalo jer su u praksi korišćeni razliÄŤiti termini koji na pravi naÄŤin nisu obaveštavali kupca”, rekao je ministar.

Zakon uvodi i novu podelu trgovine na malo koja razlikuje trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Kako je rekao, sektor trgovine zapošljava 19,3 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, a udeo trgovine u BDP-u se kreće oko deset odsto.

Oko 32 odsto ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata posluje u sektoru trgovine na veliko i malo.

Srbija uvodi zakonsku regulativu u oblast robnih berzi

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o robnim berzama koji donosi osnove za razvoj robno-berzanskog tržišta, a ključna novina je veća sigurnost trgovanja koja će biti omogućena na više načina.

U Srbiji se prvi put uvodi zakonska regulativa u oblast poslovanja robnih berzi.

ÄorÄ‘ević je naveo da će zakon robnoj berzi dati veća ovlašćenja, ali i obavezu u vidu kontrole i garantovanja transkacije preko berze.

Ističe da je velika novina što će ubuduće svi učesnici u transakcijama na robno-berzanskom tržištu, dakle, kupac, prodavac i robna berza morati da polože garancije, za šta do sada nije postojala mogućnost.

“Produktna berza polaĹľe garanciju kroz osnivaÄŤki ulog od 50 miliona dinara, a kupac i prodavac će polagati garancije ÄŤiju visinu odreÄ‘uje robna berza. Te garancije će se polagati na namenski raÄŤun berze koji će biti izuzet od blokade i aktiviraće se samo u sluÄŤajevima kada jedna strana ne ispuni obaveze prema drugoj”, rekao je ministar.

Kao značajne novine, naveo je i uvođenje Komisije za hartije od vrednosti kao regulatora koji će kontrolisati rad, kako berze, tako i transakcija koji članovi berze zaključe u berzanskom poslu.

Time se, kako kaže, direktno utiče na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i na uklanjanje zloupotreba, kao što je na primer, nameštanje cena i slično.

Dodaje da zakon po prvi put na kvalitan način reguliše spot tržište, ali je još važnije jer se otvara mogućnost terminskog trgovanja preko berze.

Na berzi će, objašnjava ÄorÄ‘ević, moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao i individualni poljoprivredni proizvoÄ‘aÄŤi.

Prema njegovim rečima, zakon će omogućiti i veću pouzdanost informacija o kretanju cena berzanskih proizvoda.

Maksimalne zaprećene kazne za pravna lica u slučaju kršenja zakonskih odredbi se kreću do tri miliona dinara, poručio je ministar.



Izvorni link

Slični artikli

Top