You are here
Home > Vesti > Šmit Savetu bezbednosti UN podnosi izveštaj o stanju u BiH

Šmit Savetu bezbednosti UN podnosi izveštaj o stanju u BiH

Fallback Image


Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit će sutra u Savetu bezbednosti UN podneti izveštaj o stanju u BiH od stupanja na dužnost u avgustu ove godine.

Interesantno, član Predsedništva BiH i lider SNSD Milorad Dodik u izveštaju je spomenut čak 61 put na ukupno 34 stranice izveštaja, piše Klix.

– Od pisanja ovog izveštaja, Bosna i Hercegovina se suočava s najvećom egzistencijalnom pretnjom posleratnog perioda. Uporni i ozbiljni izazovi prema osnovama Opšteg okvirnog Sporazuma za mir entitetske vlasti Republike Srpske, na čelu sa najvećom strankom SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) na čelu sa članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, ugrožavaju ne samo mir i stabilnost zemlje već i regiona. Ako na to ne odgovori međunarodna zajednica, može voditi ka poništenju Sporazuma za mir – uvodne su reči, prenosi Srpskainfo.

Dalje kaže da je vrhunac eskalacije krize 2021. godine, potez Milorada Dodika, kojeg naziva de facto liderom RS, iako entitet ima izabranog predsednika – poziv entitetu na jednostrano povlačenje iz davno postignutih sporazuma o prenosu entitetskih nadležnosti na državu u oblastima odbrane, indirektnih poreza i Visokog sudskog i tužilačkog veća (VSTV), i da entitet “povrati” ono što on tvrdi da su uzurpirane ustavne nadležnosti u oblasti državnog pravosuđa, provođenja zakona i obaveštajnih službi.

Kristijan Šmit

Foto: Petar Dimitrijević / RAS Srbija

Kristijan Šmit

– On je dalje najavio izradu nacrta novog Ustava RS i odbacivanje svih “nezakonito nametnutih odluka i zakona od visokih predstavnika” – navodi se u izveštaju.

Šmit upozorava Savet bezbednosti UN o Dodikovim najavljenim planovima koje znače povlačenje pripadnika Oružanih snaga BiH koje borave u RS, preuzimanje objekata OS BiH na teritoriji RS i uspostavljanje Vojske RS koju bi navodno činili pripadnici vojske koji su povuku iz OS BiH.

– Potez bi vratio sat unazad 15 godina samo u oblasti reforme odbrane, pa čak i dalje u uslovima izgradnje poverenja i sigurnosti. To bi takođe značilo i povlačenje entiteta iz Uprave za indirektno oporezivanje, VSTV, Agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Obavještajno bezbednosne agencije (OBA) uz mere sprečavanja tih institucija da deluju na teritoriji RS – navedeno je.

Šmit dalje kaže da Milorad Dodik ovaj poduhvat naziva povratkom na “izvorni Dejton” te kaže da je i politički pogrešan naziv zasnovan na pogrešnim tumačenjima Ustava BiH.

– U praksi, politika ima za cilj poništiti mnoge teško stečene reforme u poslednjih 26 godina, a ne da bi se striktno pridržavali Mirovnog sporazuma nego da se vratimo na situaciju koja je postojala na terenu pre Dejtona. Ukratko, gospodin Dodik želi da povuče Republiku Srpsku iz ustavnog poretka koji je uspostavljen prema Aneksu 4 Općeg okvirnog sporazuma za mir i da se odustane od civilne implementacije Sporazuma navedenom u Aneksu 10 – dodao je.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit ozbiljno upozorava međunarodnu zajednicu da je sve nabrojano jednako otcepljenju bez proglašavanja.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

– Jednostrano povlačenje bilo kojeg entiteta iz uspostavljenih državnih institucija, što prema sadašnjim zakonima nije moguće prema ustavnom okviru bi dovelo do kolapsa tih institucija, a na kraju potkopavaju sposobnost države da funkcioniše i izvršava svoje ustavne odgovornosti. Malo pre završetka ovog izveštaja, gospodin Dodik je otkrio svoj cilj – “nezavisna RS unutar dejtonske BiH”. Opozicione stranke u RS su napomenule da je ovo opasan put ne samo za BiH nego i za RS imajući u vidu da entiteti pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH i nemaju pravo da se odvoje od BiH – napisao je.

Šmit podseća da su državne institucije paralizovane još od jula ove godine kada je Milorad Dodik u dogovoru sa opozicijom u RS najavio povlačenje političkih predstavnika RS iz odlučivanja u državnim institucijama, kao odgovor na odluku prethodnog visokog predstavnika Valentina Incka koji je donio izmene i dopune Krivičnog zakona BiH.

– Kao dio orkestriranog odgovora, vlasti RS usvojile su Zakon o neprimenjivanju Odluka Visokog predstavnika o donošenju Zakona o izmjenama i dopunama Krivičnog zakona BiH koji je stupio na snagu početkom oktobra. Ovim zakonom se odbija odluka visokog predstavnika i propisuje da se zakonodavstvo na državnom nivou neće primenjivati ​​u RS i obavezuje vlasti RS da ne sarađuju sa institucijama BiH koje pokušavaju provesti zakone na državnom nivou. Ovo predstavlja konkretna kršenja Aneksa 4 i Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma – navedeno je.

Šmit upoznaje Savet bezbjednosti UN da iako je Dodik nedavno izjavio da njegove akcije nisu usmerene na izazivanje sukoba, on je takođe upozorio da svaki pokušaj rušenja pravosudnih institucija na državnom nivou ili agencija za provođenje zakona bi bilo dočekano silom.

– Ničim izazvan, rekao je da ako NATO interveniše, RS će tražiti pomoć neimenovanih “prijatelja” za koje tvrdi da su ga uverili na njihovu spremnost u tom pogledu – dodao je.

Šmit ističe da on kao visoki predstavnik i konačni tumač Opšteg okvirnog sporazuma za mir, ima ocenu da vlasti RS već ozbiljno krše Sporazum i spremni su da ga dalje krše, potencijalno uzrokujući nepopravljivu štetu.

– Ako neosporno uspiju u ovom poduhvatu, vlasti RS bi uspostavile novi ustavni i pravni okvir kojim se RS uklanja iz dejtonske arhitekture, posebno iz ustavnog poretka BiH, koji je sinonim za secesiju. Ignorisanje ili umanjivanje važnosti ovakvog stanja stvari – moglo bi imati opasne implikacije za region i sire – upozorio je.

Šmit kaže da ovo ipak ne znači da je samo Republika Srpska problematična.

– Tri pune godine od Opštih izbora 2018, nije imenovana Vlada Federacije BiH. Dok institucije BiH potpuno stagniraju, sa najslabijim zakonodavnim učinkom Saveta ministara BiH i Parlamentarne skupštine BiH nego u bilo kojem prethodnom mandatu. Dogovor o preko potrebnim izbornim reformama takođe ostaje neuhvatljiv – navodi Nemac.

Šmit je upozorio da je tekuća politička kriza počela tokom prethodnog izveštajnog perioda, već u februaru ove godine kada je Narodna skupština RS reagovala na izveštaje o neminovnosti odlaska Valentina Incka i imenovanja Kristijana Šmita usvajanjem zaključka kojim se poziva na predstavnika međunarodne zajednice da spreče njegovo imenovanje.

Naglasio je i na online kampanju “mirnog razlaza” koju je na proleće promovisao SNSD.

– Nakon toga je u martu Narodna skupština RS usvojila zaključke u kojima se pozivaju politički akteri u Federaciji BiH da se angažuju sa RS kako bi razgovarali o budućnosti BiH, upozoravajući da ukoliko se takvi razgovori ne materijaliziraju, “trebalo bi razgovarati o mirnom razlazu”. SNSD je 19. aprila pokrenuo online video kampanju koja promoviše i pokušaj normalizacije koncepta “mirnog raspada” BiH – naveo je.

Podseća da je ubrzo nakon toga SNSD u NSRS dostavio svoju inicijativu za razgovore RS i FBiH, kao i tri konstitutivna naroda Srba, Hrvata i Bošnjaka za moguće rešenje za BiH, te najavio formiranje pregovaračkog tima s tim u vezi.

– Inicijativa je nametnula stranačka pogrešna tumačenja Okvirnog mirovnog sporazuma, uključujući i tvrdnju da je BiH “nastala uz saglasnost RS i Federacije i tri konstitutivna naroda i da samo uz saglasnost oba entiteta i konstitutivnih naroda može i postoji” i da država BiH “ima ograničen i izveden suverenitet” što odražava u svojim vanjskim odnosima. Inicijativa je “zahtevala” da institucije Federacije i dva konstitutivna naroda učestvuju u političkim raspravama o “povratku temeljnim principima Dejtonskog mirovnog sporazuma”, jasno stavljajući do znanja da ako se zahtev ignoriše ili ishod nije na zadovoljstvo vlasti RS, RS “zadržava pravo da konačno odlučiti o svom budućem status” – napisao je precizno Šmit te podsetio da je PIC osudio takav politički diskurs uz protivljenje Ruske Federacije.

Ipak, u maju je NSRS usvojila inicijativu SNSD i odbila raniji poziv Valentina Incka da NSRS ukine odlikovanja koja je 2016. godine dodelila ratnim zločincima, uključujući ratnog lidera Radovana Karadžića. NSRS je tada odbacila i bonske ovlasti, tvrdeći da visoki predstavnik nema mandat da ih koristi ili a diktira šta RS treba raditi.

Sednica Saveta bezbjednosti UN, koja je trebala biti održana danas i koja je trebala biti posvećena situaciji u Bosni i Hercegovini, pomerena je za sutra.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top