You are here
Home > Vesti > Zapad o klin, Priština u ploču I TAKO VEĆ PET GODINA Kako je manastir Dečani postao kosovsko sredstvo za potkusurivanje

Zapad o klin, Priština u ploču I TAKO VEĆ PET GODINA Kako je manastir Dečani postao kosovsko sredstvo za potkusurivanje

Fallback Image


NIje novina da Priština ne poštuje obaveze koje je na sebe preuzela, ali jedna od najdrastičnijih i paradoksalnih koje krši tiče se manastira Dečani. Uporno, i urkos apelima predstavnika međunarodne zajednice, ambasadora najmoćnijih zemalja pa i tamošnjeg Ustavnog suda – pet godina istrajava u tome da ne sipoštuje odluku koju su tamošnje institucije donele i konačno vrati otetu zemljištu manastiru.

Najnovije ukazivanja na ovo bezvlašće desilo se pre nekoliko dana. Stiglo je, ni manje ni više od, po sopstvenom priznanju, lobistkinje za Kosovo i predstavnice Evropskog parlamenta za Kosovo Viole fon Kramon. Ona je pre nekoliko dana posetila Visoke Dečane i upozorila da je sprovođenje odluke kosovskog Ustavnog suda o vraćanju zemljišta davno zakasnilo.

Ujedno, pozvala je vladu u Prištini da sprovede presudu i istakla da samovoljna primena vladavine prava “nije put napred”.

Njoj se odmah priključio i ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode.

– U potpunosti sam saglasan: sprovođenje odluke ustavnog suda Kosova iz 2016. je davno zakasnilo, kako je sud nedavno podsetio. Samovoljna primena vladavine prava nije put napred – napisao je na tviteru Rode.

I to nije prvi put da Zapad traži poštovanje prava. Pre nešto više od mesec dana, šefovi misija kvinte Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država objavili su da pozdravljaju jednoglasnu izjavu Ustavnog suda Kosova, uključujući i onu o upisu zemljišta manastira Visoki Dečani iz 2016. godine.

Prema toj odluci, 24 hektara zemlje vlasništvo je manastira, a rešenjem se omogućuje tužiocu da preduzme dalje korake.

Ipak ni upozorenja fon Kramonove, ni nemačkog ambasadora nisu bile dovoljne da se krene napred, pošto se istog dana javilo Udruženje istoričara Kosova, koje ocenilo da je odluka “neustavna, nezakonita i da neće biti sprovedena. “

Takođe, ustvrdili su da srpski manastir Dečane niko ne ugrožava, pa ni Albanci, već samo, kako je navedeno, “zlonamerna politika srpskog osoblja manastira”.

Ubeđeni u to su i kosovski ministri za kulturu i spoljne poslove, koji su od organizacije ” Europa Nostra” tražili da se manastir Dečani skine sa liste 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi za 2021. godinu, a koju je ova organizacija sastavila 8. aprila, jer navodno manastir Visoki Dečani nije ugrožen, pošto “Kosovo poštuje sve međunarodne principe zaštite”.

Visoki Dečani

Foto: V. Lalić / RAS Srbija

Visoki Dečani

Ovaj začarani krug će se teško uskoro prekinuti, a poznavalac prilika na Kosovu Dušan Janjić podseća da sve to može da se reši, kada bi Komisija o specijalnim zaštićenim zoanama konačno počela da radi svoj posao.

– Dobro je što je Kramon posetila Dečane, pošto je u prošlom izveštaju EK napisala da je na Kosovu vladavina prava i demokratije. Sada se ipak uverila da nije, a ja bih rekao da se radi o odstustvu prava. Ispostavlja se da su jači lokalni interesi i lokalni političari, i da za njih ne važe odluke suda. Zemlja je uzeta, izgrađeni su stanovi, deo zemljišta se koristio za put koji bi trebalo da ih poveže sa Albanijom ali to ne znači da ne može da se dođe do rešenja. Može, jer su iz manastira jasno stavili do znanja da pristaju na dogovor – napominje Janjić.

Pitanje je, ističe on, gde su EU i UNESKO u svemu ovome.

– Ni vlada Kosova ne pokazuje interes da se dođe do rešenja, ali i treba istražiti i šta radi predstavnik EU koji je imenovan za člana Komisije. Na ovom primeru je očigledno da je UNESKO, pod čijom su zaštitom Dečani, samo organizacija na papiru. Ovo je jasan primer da Kosovo nije funkcionalna demokratska država – ističe Janjić.

On napominje i da bi Beograd trebalo što više da insistira na ovoj temi.

– O tome bi trebalo svakodnevno da se priča – zaključuje on.

Nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, kosovski Ustavni sud doneo je maja 2016. godine, odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o tome da manastir Visoki Dečani ima vlasništvo nad 24 hektara sporne zemlje.

Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top