You are here
Home > Vesti > ZAPADNI BALKAN U NEMAČKIM PLANOVIMA Zeleni su novi “igrač” u berlinskoj vladi, njihovo “lice” u Srbiji je DOBRO POZNATO, i svi se pitaju SAMO JEDNO

ZAPADNI BALKAN U NEMAČKIM PLANOVIMA Zeleni su novi “igrač” u berlinskoj vladi, njihovo “lice” u Srbiji je DOBRO POZNATO, i svi se pitaju SAMO JEDNO

Fallback Image


Očekivani politički obrt u Nemačkoj konačno je potvrđen, posle 16 godina vladavine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) odlazi u opoziciju, Angela Merkel u penziju, a na scenu stupaju Zeleni. Novi igrač je u vladi, njihovo prepoznatljivo lice u Srbiji je evropska poslanica Viola fon Kramon, šta to znači za Zapadni Balkan i Srbiju?

Odnos Zelenih i Beograda sasvim sigurno ne može da se posmatra kroz Fon Kramon, koja neretko osipa paljbu po Srbiji, ali činjenica je da bi ova stranka mogla da da drugačiji ton i ritam. A to znači – insistiranje na ekološkim temama, unapređenju građanskog društva, civilnog sektora ali i na odblokiranju procesa proširenja EU.

Novi Kabinet u Berlinu činiće takozvana “semafor koalicija” Socijaldemokrate, kojem je pripalo mesto kancelara, Zeleni koji su dobili pet ministarstava a među njima i resor spoljnih poslova, dok Slobodne demokrate (FDP) imaju četiri resora.

Među 177 stranica njihovog koalicionog sporazuma spomenut je i Zapadni Balkan i sve one teme koji od regiona prave “bure baruta”.

Iskazana je podrška evropskom putu našeg regiona, podržan dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU, kao i napori u postizanju trajnog mira u Bosni i Hercegovini zasnovanih na očuvanju teritorijalnog integriteta i prevazilaženju etničkih podela.

Podrška proširenju

Albanija i Severna Makedonija treba, kako je istaknuto, da otvore prva poglavlja o približavanju EU, a spomenuto je i da treba usvojiti viznu liberalizaciju za Kosovo i nastaviti pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom.

Sve ovo zvuči poznato, i sve su poruke koje je Berlin i ranije slao, a šta će biti novo? Deo se može naslutiti i na osnovu onog što su Zeleni do sada govorili i planirali za Zapadni Balkan.

Foto: Clemens Bilan / EPA;

Za početak, i ono što je dobra vest je da su Zeleni u predizbornom programu, kako piše DW , od svih učesnika izbora jedini spomenuli mogućnost proširenja EU.

– Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana – naveli su Zeleni.

Takođe, nabrojali su reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuiranje ratnih zločina.

Foto: Profimedia / RAS Srbija

Manje dobra vest tiče se Kosova, za njih je ono nezavisno, a u programu su odbacili novo povlačenje granica po etničkim principima što odmah stavlja po strani ideju o razmeni teritorija ali i parčanje BiH.

Evroposlanica Zelenih poznata u Srbiji

Poslednjih godina u ime Zelenih o Srbiji najčešće govori evroposlanica Viola fon Kramon-Taubadel. Do sada je tražila od Španije da prizna Kosovo, branila Prištinu od ocene evroparlamentaraca da je “mafijaška država i rak-rana Balkana”, a onda je nedavno sve iznenadila i tražila od Prištine da ispoštuje odluku Ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati zemljište.

Viola fon Kramon

Foto: Hadi Mizban / Tanjug/AP

Viola fon Kramon

Ali pitanje je koliki je njen uticaj u stranci? A ono što je sasvim sigurno je da fon Kramon neće biti ta koja će diktirati spoljnu politiku Berlina.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost za Blic ukazuje na jedan važan detalj.

– Važno je i ko će imati glavnu reč u vođenju spoljne politike, kancelar Olaf Šolc ili ministarka spoljnih poslova. Očekujem da budu stroži u smislu da glasnije i jasnije prozivaju vlast za sve one afere koje stvara, ali pre svega za stanje demokratije. Izbori su tu veliki test – ističe on.

Problem je, nastavlja Savković, što će nemačka politika biti rastrzana između dve stvari.

– Objektivne potrebe da se Srbija drži na vezi, uključena u sve one procese koji su važni za region, i potrebe da se vlast opomene, da ne kažem kazni, kada deluje protivno tome. Mislim da je to njihov problem, odnosno ograničenje – smatra Savković.

Što se tiče Zapadnog Balkana, on smatra da će važan deo energije biti usmeren na BiH.

– Biče još veći fokus na vladavini prava, novi napori da se odblokira proces evropskih integracija, podrška za rešavanje krize u BiH i sankcije onima koji podrivaju teritorijalni integritet BiH – zaključuje Savković.

Početak odnosa Zelenih i Srbije nije bio dobar. Za vreme njihovog jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou, devedesetih godina, tadašnji lider i šef diplomatije Joška Fišer odbacio je jak pacifistički pristup i neočekivano podržao bombardovanje SR Jugoslavije.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top