You are here
Home > Vesti > ZAŠTO JE VALAČ VAŽAN? Vučić ga je označio kao novu metu Prištine, predstavlja srce sistema severnog Kosova i ključ energetske stabilnosti KiM

ZAŠTO JE VALAČ VAŽAN? Vučić ga je označio kao novu metu Prištine, predstavlja srce sistema severnog Kosova i ključ energetske stabilnosti KiM

Fallback Image


“Albanci planiraju da zauzmu trafostanicu Valač u opštini Zvečan u narednom periodu “, otkrio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rekao je i da su se “grdno prevarili oni koji to planiraju”, ali i ocenio je da su to “katastrofalne vesti”.

Zašto? Odgovor je jednostavan, a posledice bi mogle da poprime razmere humanitarne katastrofe – preko Valača dolazi više od 85 odsto struje iz Srbije na sever KiM i u akumulaciju jezera “Gazivode” i, ako bi se ostvario taj plan, distribucija električne energije na sever pokrajine mogla bi da bude onemogućena.

Kako je otkriven plan Albanaca?

Vučić je obelodanio da se to sprema govoreći o poštovanju Briselskog sporazuma. Otkrio je da, planirajući da zauzimaju “Valač” u narednom periodu, iz “određenog” razloga čekaju 6. novembar.

– To bi za nas bile katastrofalne, užasne vesti za naš narod – rekao je Vučić.

Vučić je rekao i da su se “grdno prevarili oni koji to planiraju”.

– Nisam siguran da će to biti dobre vesti ni za njih. Mora dobro da se razmišlja o svojim odlukama. Mi nemamo kud, možemo samo da vučemo iznuđene poteze, ne svojom krivicom – rekao je on.

O planu za preuzimanje Valača Vučić je takođe govorio i sredinom juna ove godine.

– Valač se nalazi u srcu severnog dela KiM. Valač je u svakom smislu srce sistema severnog dela Kosova. To bi izazvalo strahovitu reakciju našeg naroda. Da li možete da dođete sa trupama, sa nekom ROSU, možete, ali molim da to ne čine i ne bih im to ni savetovao – naglasio je on.

Šta znamo o “Valaču”?

Jedno je sigurno, teško da bi je iko spomenuo da, uz Gazivode, nije ključ energetske stabilnosti Kosova.

I dalje je, sudeći na osnovu saopštenja od decembra prošle godine, u sastavu “Elektromreže Srbije”, proizvodi 32 megavata (MV) električne energije. Nekih 20 kilometara dalje, u Zubinom Potoku je sistem “Gazivode”. Oko polovine struje namenjene severu Kosova nastaje na tom mestu, a iz akumulacionog jezera vodom se snabdeva veliki deo Kosova.

Hidrocentrala isporučuje vodu za termoelektrane u Obiliću koja se koristi za hlađenje elektrana Kosovo A i Kosovo B, a pored toga, voda iz akumulacionog jezera Gazivode koristi se i navodnjavanje poljoprivrednih površina.

Gazivode

Foto: Goran Srdanov / RAS Srbija

Gazivode

Strateški značaj za sever Kosova, ali i celo KiM je neupitan, toga su svesne i sve strane koje su deo dijaloga Beograda i Prištine. Zato je pitanje električne energije jedna od tačaka Briselskog sporazuma, zato se i to jezero našlo među stavkama Vašingtonskog sporazuma koji su Beograd i Priština potpisali u Beloj kući 4. septembra prošle godine, zato je pitanje njegovog vlasništva i dan danas najveća tačka sporenja.

Od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. do danas nije se mnogo odmaklo – Beograd ga smatra svojim, i insistira da upravljanje jezerom Gazivode bude u nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom.

Priština to odbija, i čak ide dotle da o vlasništvu i ne želi da pregovore jer smatra da ima neprokosnoveno pravo nad njim.

A šta kažu podaci?

Oko 80 odsto površine jezera “Gazivode” (ukupne veličine 12 kvadratnih kilometara) nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar. Nastao je pregrađivanjem reke Ibar.

Da bi se izgradilo i ono, ali i brana i hidrocentrala 1972. godine uzet je kredit od međunarodnih institucija u iznosu od 45 miliona evra. Njega je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija.

Glavni je izvor vode gradovima poput Kosovske Mitrovice i Gračanice, ali i Prištine i Vučitrna, Glogovca i čini 69 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu.

Jezerom, kako su pisali mediji, upravlja srpsko javno preduzeće, dok hidrosistemom Ibar-Lepenc upravljaju dva menadžmenta – kosovski „Ibar Lepenc” i srpski „Ibar”.

Prvi se nalazi u Južnoj Mitrovici, dok je drugi u Zubinom Potoku, a kompanije se međusobno ne priznaju.

Vašingtonskim sporazumom pokušano je da se dođe do rešenja, njime je predviđena izrada studije za upravljanje Gazivodama.

Nije se ostalo samo na rečima, studija je izrađena, koštala je oko milion evra, a uručena je obema stranama krajem juna ove godine.

Njome je predviđeno da se osnuje komisija za reku Ibar a kao model koji bi mogao da posluži predložili su aranžman u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o reci Kolumbija.

– Rečna komisija bi podržala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima, uključujući akcije koje bi direktno uticale na snabdevanje vodom i rečne usluge za drugu stranu – navodi se, između ostalog, u izveštaju.

undefined

undefined

Poslednjom, četvrtom, tačkom prdeložen je da model po ugledu na reku Kolumbija, u vezi sa vodosnabdevanjem, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava.

Ova reka, inače, počinje u Kanadi i nastavlja se u Americi i izazov je bio kako da se optimalno upravlja kanadskom vodom, a da visoke vode koje nalete, ne naprave veliku štetu američkim elektranama.

Sporazum je doveo je do izgradnje tri brane za skladištenje u Britanskoj Kolumbiji, kojima se reguliše voda za potrebe elektrana, koje se naprave na reci Kolumbiji, bilo u Americi ili u Kanadi.

U taj ugovor su ušli i dogovori oko energetike, vlasništva u kojem učestvuju država, lokalne samouprave, privatni akcionari i investitori. Svu vodu preuzima jedan entitet – kompanija koja plasira energiju na osnovu ugovora.

Dan danas se, međutim, dalje od toga nije odmaklo a obe strane su sa velikom zadrškom reagovale na ovu studiju.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top