You are here
Home > Zabava > Čovek opisao kako izgleda demencija i ima samo jednu poruku za 55 miliona sapatnika širom sveta

Čovek opisao kako izgleda demencija i ima samo jednu poruku za 55 miliona sapatnika širom sveta

Fallback Image


“Prvi put sam primetio problem 2017. godine, kada sam radio kao analitičar za veliku kompaniju. Primetio sam da imam problema sa nekim od redovnih zadataka na poslu, poput zaboravljanja kako da koristim program koji sam koristio svake nedelje. Osim toga, događalo se da šaljem pogrešne ukupne podatke upravi i to je bilo veoma neobično.

I moj šef i ja smo mislili da je to samo stres od velikog projekta na kojem smo radili i da će proći. Pogrešili smo”, započinje svoju ispovest Kit Morlend za “Hafpost”.

U maju 2018. godine imao je napad, a pošto su lekari želeli da nađu uzrok, urađeno mu je mnogo testova. “Normalni pritisak hidrocefalus” glasila je dijagnoza, kojoj je brzo dodata i demencija u ranom stadijumu.

“U to vreme imao sam 57 godina. Postoji mnogo uzroka, ali dva najčešća su genetika i traumatske povrede mozga. Imao sam oboje, mojoj baki po majci i svim njenim sestrama pripisana je ista dijagnoza, a povredu sam doživeo mlad, u vojsci. “Evo šta nije u redu, počnite sa uzimanjem ovog leka i zakažite sledeći pregled”, rekao mi je doktor, bez predloga za pomoć, brošure, uputstava ili literature”, tvrdi Morlend.

Za demenciju leka nema. Za Kita uzimanje pilula značilo je više jasnoće u mislima, ali svestan da će one pomagati samo u ranom stadijumu, znao je šta mu se sprema.

“Prošao sam kroz sve to sa bakom. Tri nedelje sam se samosažaljevao, pitao se “zašto baš ja” i “zašto baš sada”? Znate li šta mi je rođena žena rekla? “Zašto ne ti? Živi svoj život”. Poslodavac mi je dozvolio da radim još devet meseci, dok nije postalo očigledno da ne mogu više. Otišao sam u invalidsku penziju. Nije prošlo mnogo, a ja sam prestao i da vozim. To je bila jedna od najgorih stvari. Ali ne samo to – moja žena je preuzela na sebe većinu stvari koje sam ja radio. Volim da kuvam, ali više ne smem ni blizu rerne. Poslednji put kada sam grejao sendvič, upalio sam sve detektore dima u kući”, priseća se Kit.

Kaže da lako zaboravlja stvari.

Foto: shutterstock

“Možete mi reći nešto vrlo jednostavno, a sat kasnije ja nemam pojma o tome. Vidim ljude koje godinama poznajem, a ne mogu da vam kažem kako se zovu ili odakle ih znam. Plašio sam se da izađem u javnost, gde ću biti u gužvi. Brinuo sam da ne osramotim ne samo sebe, već i svoju ženu. To je jedna stvar koja mi se sviđa u grupama u kojima učestvujem preko “Alchajmerove asocijacije” – nema osude kada uradim nešto ludo. Osećam se kao da mogu da budem svoj”, kaže Morlend.

“Ponekad zaboravim kako se seče nožem i viljuškom”

“Frustriran sam koliko je ovo obaveza donelo mojoj ženi, ali ona me uverava da joj to ne smeta. Vozi me svuda gde treba da idem i pomaže mi u zadacima koje ne mogu da obavim. Ponekad zaboravim kako nožem i viljuškom da isećem meso na tanjiru. Meniji sa velikom količinom jela mogu da me zbune, pa ona baci oko na njih i naruči moje omiljeno jelo. Mnogo toga će tek pasti na njena leđa kako bolest bude napredovala”, kaže Kit.

Rečeno mu je da će mu pamćenje sve više slabiti i da će mu biti teško da se fokusira.

“Možda će mi u početku trebati medicinska pomoć kod kuće, ali onda ću morati da odem u kvalifikovanu medicinsku ustanovu. Dok ne dođe do te tačke, barem deo tereta će biti skinut sa moje žene, ali emotivno ne mislim da će se išta promeniti”, smatra Morlend.

Za sada, postoji još mnogo stvari koje može da radi. Voli da gleda televizijske kvizove i neretko sam sebe iznenadi informacijama kojih se seti, posvetio se pisanju pesama i kratkih priča, ali i vožnji prilagođenog bicikla.

“Sada se bavim i adaptivnim streličarstvom. Treniram i nadam se da ću se takmičiti na paraolimpijskim takmičenjima. Ništa od ovoga se ne bi dogodilo da mi nije postavljena dijagnoza demencije. Iako mi je ova bolest donela brojne izazove, doživljavam stvari koje su pozitivne za mene. U junu 2019. sam izabran da služim u savetodavnoj grupi Nacionalnog udruženja za Alchajmerovu bolest. Osećam da pravim razliku i dajem nadu mnogo većem broju ljudi i njihovim starateljima”, napominje Kit.

Foto: shutterstock

Svoju priču ispričao je kako bi ohrabrio više od 55 miliona ljudi širom sveta koji žive sa bilo kojim oblikom demencije.

“Moj najveći savet je: Molim vas, nemojte prestati da živite. Možda ćete morati da se prilagodite, ali uvek postoji mnogo stvari koje možete da radite. Ne, neće biti lako. Rečeno mi je da je prosečan životni vek nakon dijagnoze kao što je moja – oko 18 goidna, ali odlučan sam da izguram i duže od toga. Način razmišljanja ima mnogo veze sa ovom bolešću. Uživajte u vremenu koje imate. Radite ono što ste oduvek želeli, ali nikada niste imali vremena za to. Nastavite sa svojim životom i pokažite drugima šta sve možete”, poručuje Morlend.


[ad_2]
Izvor

Similar Articles

Top